Pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Ne­đelj­ko Ru­do­vić ju­če je u pi­smu upu­će­nom pred­sjed­ni­ku URA Dri­ta­nu Aba­zo­vi­ću pod­nio ostav­ku na sve funk­ci­je i po­nu­dio da vra­ti man­dat u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re zbog ne­sla­ga­nja sa po­li­ti­kom ko­ju vo­di tre­nut­no ru­ko­vod­stvo. Ru­do­vić je u ostav­ci ko­ju je ju­če upu­tio vr­hu stran­ke na­pi­sao da po­sla­nič­ki man­dat – či­ji je no­si­lac – sta­vlja na ras­po­la­ga­nje Gra­đan­skom po­kre­tu URA ka­da poč­ne da dje­lu­je u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Na­vo­di i da će, ako pro­cje­na or­ga­na stran­ke bu­de da ne mo­že za­stu­pa­ti ci­lje­ve URA u par­la­men­tu, pod­ni­je­ti ostav­ku na po­sla­nič­ku funk­ci­ju.
Do pr­vog jav­nog mi­mo­i­la­že­nja do­šlo je po­čet­kom ju­la ove go­di­ne, ka­da su čla­no­vi Pred­sjed­ni­štva Gra­đan­skog po­kre­ta URA od­bi­li pred­log Ne­đelj­ka Ru­do­vi­ća da se po­sla­ni­ci te par­ti­je vra­te u par­la­ment. Čla­no­vi pred­sjed­ni­štva ta­da su se, na ini­ci­ja­ti­vu Ru­do­vi­ća, iz­ja­sni­li o to­me da li ta par­ti­ja tre­ba bez­u­slov­no da pre­ki­ne boj­kot i vra­ti se u par­la­ment, a re­zul­tat gla­sa­nja bio je da su svi pri­sut­ni čla­no­vi na sjed­ni­ci od­bi­li ta­kav pred­log, osim Ru­do­vi­ća ko­ji je gla­sao za po­vra­tak u par­la­ment.
Ru­do­vić je ostav­ku pod­nio zbog, ka­ko je re­kao u do­pi­su vr­hu stran­ke, evi­dent­nih du­bo­kih raz­li­ka u od­no­su na ve­ći dio ru­ko­vod­stva Gra­đan­skog po­kre­ta URA u ve­zi sa stra­te­škim prav­cem dje­lo­va­nja stran­ke. Ru­ko­vod­stvu par­ti­je je po­ru­čio da ostav­ku pod­no­si ostav­ku na mje­sto pot­pred­sjed­ni­ka URA i na sve osta­le par­tij­ske funk­ci­je.
On je, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, na­veo da od de­cem­bra pro­šle go­di­ne ni­je sa­gla­san sa po­li­ti­kom vr­ha stran­ke. Sma­tra da de­ša­va­nja u opo­zi­ci­ji opo­zi­ci­o­ni blok ne či­ne ja­čim, a da je DPS ja­sno sta­bil­ni­ji na­kon iz­bor­nih pro­ce­sa. Ka­ko smo sa­zna­li, na­pi­sao je da je nje­go­vo vi­đe­nje da pre­su­dan uti­caj na kre­i­ra­nje od­lu­ka ru­ko­vod­stva URA ima De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra i da se URA pre­tva­ra u po­li­tič­ki su­bje­kat ko­ji pri­li­kom de­fi­ni­sa­nja svo­jih ko­ra­ka pr­vo mo­ra da vo­di ra­ču­na da li će to odo­bri­ti ve­ći ko­a­li­ci­o­ni part­ner.
Sma­tra je da je do­bro što je dio opo­zi­ci­je is­ka­zao ja­snu pri­vr­že­nost dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, ma­da ta­kvu pr­o­mje­nu kur­sa tre­ba po­ka­za­ti na dje­lu. Za­to je, ka­ko je re­kao stra­nač­kom ru­ko­vod­stvu, va­žno da ja­ča­ju opo­zi­ci­o­ne stran­ke ko­je ba­šti­ne vri­jed­no­sti gra­đan­ske Cr­ne Go­re, eman­ci­pa­tor­skog i su­ve­re­ni­stič­kog po­kre­ta, da bi bi­li ne­za­o­bi­la­zni ak­te­ri bu­du­će de­mo­krat­ske vla­sti.
Ru­do­vić ka­že da je ak­tu­el­na po­li­ti­ka do­ve­la do te­škog po­ra­za na pred­sjed­nič­kim, pa još te­žeg na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma jer se sa­mo po­ja­ča­vao uti­sak o ne­slo­zi i neo­d­go­vor­no­sti opo­zi­ci­je pre­ma lju­di­ma ko­ji su od nje oče­ki­va­li ele­men­tar­nu zre­lost i ko­ji ne­ma­ju vre­me­na za in­tri­ge i ob­ra­ču­ne unu­tar gra­đan­skog blo­ka, kao okvi­ra za oku­plja­nje pro­gre­siv­nog di­je­la opo­zi­ci­je.
Ta­ko­đe, is­ti­če da, iako se za­la­gao za ši­ro­ki gra­đan­ski blok, a ne sa­mo za dvoj­nu ko­a­li­ci­ju sa De­mo­krat­skom Cr­nom Go­rom, ne bi is­tra­ja­vao na auto­nom­noj po­li­ti­ci URA da je ko­a­li­ci­ja sa De­mo­kra­ta­ma ma­kar osla­bi­la DPS. Na­ža­lost, ka­ko na­vo­di, DPS je sta­bil­ni­ji, a de­mo­krat­ske pro­mje­ne da­lje ne­go ra­ni­je.
Ru­do­vić je na­veo da se ipak, upr­kos sve­mu, na­da da se po­li­ti­ka URA mo­že vra­ti­ti na ko­lo­sjek ko­ji on sma­tra is­prav­nim i osta­je član par­ti­je či­ji je je­dan od osni­va­ča. Ka­že i da se ni­je ogla­ša­vao do za­vr­šet­ka iz­bo­ra po­štu­ju­ći stav ve­ći­ne i ne že­le­ći da na­no­si po­li­tič­ku šte­tu.
Ka­da je na­kon sjed­ni­ce pred­sjed­ni­štva obra­zlo­žio za­što je dao pred­lo­ge o bez­u­slov­nom po­vrat­ku u par­la­ment, Ru­do­vić je na­veo da opo­zi­ci­ja, ako već uče­stvu­je u ra­du lo­kal­nog par­la­men­ta Pod­go­ri­ce, Ce­ti­nja, Moj­kov­ca, Bi­je­log Po­lja i dru­gih op­šti­na, gdje su iz­bo­ri odr­ža­ni u istom am­bi­jen­tu kao i par­la­men­tar­ni 2016. go­di­ne, on­da tre­ba da to či­ni i u dr­žav­nom par­la­men­tu. Ka­zao je da po­što, uz boj­kot par­la­men­ta, ni­je uči­njen is­ko­rak na bi­lo kom pla­nu, on­da tre­ba da se kre­ne, za po­če­tak, u ko­ri­šće­nje mo­guć­no­sti di­rekt­nog su­če­lja­va­nja sa pred­stav­ni­ci­ma vla­sti u Skup­šti­ni.
M.V.


Po­dr­ška re­for­ma­ma

U po­kre­tu URA su sa­gla­sni da je plan iz­bor­nih re­for­mi do­bra osno­va za po­ku­šaj rje­ša­va­nja po­li­tič­ke kri­ze i stva­ra­nje ma­kar dje­li­mič­no nor­mal­nih uslo­va za odr­ža­va­nje iz­bo­ra. Vje­ru­ju i da je ja­ko va­žno što je Evrop­ska uni­ja ne­dvo­smi­sle­no sta­la iza pla­na, jer je to oči­gled­no je­di­ni na­čin da se ogra­ni­či po­li­tič­ko na­si­lje u re­ži­ji vla­da­ju­će stran­ke